Након завршетка ратних дејстава, прва процјена о величини мински сумњиве површине у БиХ износила је 4.200 км. Тренутно сумњива површина покрива 1.145 км, што износи око 2,3 % у односу на укупну површину БиХ.
У операцијама деминирања до сада је пронађено више од 60.000 ПП мина, близу 10.000 ПТ и велике количине осталих експлозивних средстава заосталих из рата, док је сумњива површина редуцирана за укупно 3050 км2.
Претпоставља се да се на тренутној површини сумњиве површине, налази још 84.000 мина.

Деминирање усљед недостатка расположивог новца иде прилично споро, тако да се претпоставља да БиХ неће моћи бити слободна од мина до 2019.године, како предвиђа постојећа Стратегија противминског дејеловања 2009-2019.година.

Након завршетка рата и почетком програма противминског дјеловања у БиХ, фокус је био на рјешавању минске ситуације у урбаним мјестима гдје је велика концентрација становништва, док су сада у фокусу углавном неприступачни терени, односно трећа категорија приоритета у коју већином спада шумско земљиште и пољопривреда.
У нашој земљи има 1.398 угрожених заједница, а најугроженије су Велика Кладуша, Сански Мост, Завидовићи, Добој, Петрово, Теслић, Маглај, Усора и Травник.
До сада је у БиХ од посљедица мина и других заосталих експлозивних средстава страдало 1.739 особа, од чега 606 смртно.

Када су у питању деминери, до сада је било укупно 120 страдалих деминера, од чега 49 смртно.

У периоду 2002-2013.година у БиХ је у деминирање уложено око 450 милиона КМ, а за завршетак процеса потребно је још око 600 милиона, па се претпоставља да би овај рок могао бити продужен до 2024.године.

У БиХ дјелује тренутно 26 акредитованих организација, гдје ради око 1.000 деминера и осталог оперативног особља.
Почетком ове године на подручју БиХ догодиле су се двије деминерске несреће у којима су смртно страдала двојица деминера, а двојица су повријеђена.