Govor Selme Gušo na otvaranju 21. međunarodnog sastanka direktora centara za uklanjanje mina u Ženevi

Selma Gušo, novinar i žrtva mine iz Bosne i Hercegovine

 Govor povodom otvaranja

Dobro jutro dame i gospodo, dozvolite mi da iskažem svoju zahvalnost UNMAS-u (bivši Handicap International) i Vladi Australije što su mi pružili priliku da učestvujem i da stojim ovdje pred vama kao žrtva mine iz Bosne i Hercegovine.

Sada je već 20 godina od kako sam postala žrtva mine.  Prijatna šetnja jedne nedjeljne večeri u blizini Sarajeva promijenila je moj život. Bilo je oko 5 sati poslije podne kada smo vraćajući se čuli eksploziju i kada sam osjetila nešto vruće kako mi klizi niz nogu. Pogledala sam dole i shvatila da mi peta visi. Bila sam dijete ali ipak nisam mogla vjerovati šta mi se dešava. Pogledala sam svoju trogodišnju rodicu i vidjela da i njena noga krvari. Za tren oka, obje smo izgubile nogu i znala sam da moje djetinjstvo više nikada neće biti isto. Bila sam tako uplašena, ali za divno čudo nisam uopšte plakala.

Sutradan je sve bilo drugačije. Kad sam se probudila u bolnici i pogledala ispod pokrivača, vidjela sam da mi nedostaje noga. Nje više nije bilo tu. Osjetila sam ogromnu tugu, pitajući se zašto sam tako kažnjena. Moja rodica je ležala u krevetu pored mene. Pogledale smo jedna u drugu i nismo mogle progovoriti.

Kada sada pogledam svoj život, razmišljajući o njemu prije i poslije nesreće, vidim mnogo uspona i padova. Put oporavka bio je veoma težak, sjećam se trenutka kada sam prvi put stavila svoju novu nogu i boli koju sam tada osjetila. Plašila sam se kako će reagovati moji prijatelji, jer tada sam osjetila da više nisam bila ista kao oni jer je jedan od mojih dijelova tijela nestao. Danas osjećam da se moj život uopšte ne razlikuje. Uz podršku moje porodice i prijatelja, postala sam jaka žena. Diplomirani novinar, profesionalni plivač i aktivni članu svojoj zajednici. Ipak, nisam uspjela da dobijem odgovarajuće zaposlenje u mojoj zemlji.

Ali, kako danas stojim ovdje, ne mogu a da ne razmišljam o hiljadama žrtava mina i članovima njihovih porodica, ljudima koji još žive u ugroženim područjima i izazovima sa kojima se suočavaju svakodnevno. Moja nesreća se desila tri godine nakon završetka rata. Zato imam nekoliko zahtjeva koje bih željela da podijelim sa vama danas:

–        Zemlje koje su kontaminirane minama i ESZR-om kao i moja zemlja Bosna i Hercegovina i mnoge druge, dostižu krajnje rokove, ali se i dalje suočavaju sa mnogim izazovima da ispune ciljeve 2025. godine. Da bismo spriječili dalje nesreće od mina, pozivam sve vas da radite teže i brže da bismo postigli ovaj cilj i dostigli svijet bez mina do 2025. godine !

–        Moja priča i put do oporavka bili su uspješni jer sam imala pristup hitnoj medicinskoj njezi i dobila sam adekvatnu podršku. Danas previše žrtava umire iz razloga koji se mogu lako spriječiti ako bi bila dostupna odgovarajuća prva pomoć, hitni medicinski transport i hirurgija.  Ne zaboravite da i danas ima mnogo preživjelih kojima je i dalje potrebna podrška, tako da dok uzimate mine i uništavate ih, osiguravajući da ljudi mogu slobodno hodati i koristiti zemlju, ne zaboravite da će potrebe žrtava ostati iste. Zemlja bez mina ne znači i zemlju bez žrtava mina.

–     Najneophodnije je veće učešće žrtava mina na državnom i međunarodnom nivou! Očekivala sam da razmijenim više iskustava sa više žrtava mina iz drugih ugroženih zemalja i čujem njihove priče. Žrtve mina bi takođe trebalo da budu dio nacionalnih delegacija.

–       Donatori su uložili ogromne napore u izdvajanju sredstava za implementaciju Otavske konvencije i Konvencije o kasetnoj municiji. U ovom posljednjem momentu potrebno je vidjeti više međunarodnih sredstava, ali i više posvećenosti od ugroženih država. Trebalo bi povećati i izdvajanja za pomoć žrtvama mina.

–       Više država bi trebalo da se pridruži objema Konvencijama. Ne postoji nijedan jedini razlog za proizvodnju, upotrebu, prenos ili skladištenje ovog neselektivnog oružja. Zbog toga, pozivam sve države koje su to uradile da se pridruže objema Konvencijama.

Prije nego što siđem s bine, željela bih sve vas ovdje pozvati na izazov da radeći na ispunjenju ciljeva do 2025. godine, tokom ove sedmice date odgovore na sljedeća pitanja:

–           Kako možemo bolje da radimo?

–           Kako možemo raditi brže?

–           Kako možemo prikupiti više sredstava?

–           Kako možete – kao protivminska zajednica – angažovati druge aktere da čuvanje ljudskih života i njihovih ekstremiteta bude i njihova odgovornost?

–           Kako se uvjeriti da su ispunjene potrebe svih žrtava ?

 

Hvala vam !

 

Vezane vijesti

Smiley face